Љубиша Гајић рођен је 5. марта 1957. год. у селу Мајуру код Јагодине где и данас живи. Основну школу завршио је у родном селу а гимназију у Јагодини. Студирао је на Правном факултету у Београду. Запослен је у Јагодинском спортском савезу.

Атлетиком се бави од 1973. год. као такмичар а од 1981. год. и као тренер и функционер. Има највише судијско звање - међународни атлетски судија, судио је или обављао значајне судијске функције три пута на Купу Европе, четири пута на Балканским играма и три пута на кросевима Балкана. Био је и члан Стручног савета Атлетског савеза Србије и у два мандата члан Председништва АСС као представник Савеза атлетских тренера Србије.

У тренерском раду, иако ради у веома тешким условима, као специјалиста за спринт и препоне, остварио је запажене резултате. Одгајио је 12 репрезентативаца Југославије а његови такмичари поставили су до сада 19 државних рекорда у свим категоријама сем код мушкараца-сениора. Његове такмичарке Марина Филиповић и Марија Павловић наступале су на светским и европским првенствима а прваци Балкана од његових такмичара били су Марина Филиповић, Бојан Милутиновић и Јеленка Илић. Такмичари које је тренирао донели су у Јагодину преко 60 титула првака Југославије.

Поред редовног посла и тренерског рада Гајић се бави и публицистиком и проучава историју југословенске атлетике. Од 1995. год. редовни је члан Међународне федерације атлетских статистичара (АТФС) као пети Југословен коме је то пошло за руком (иза Младена Делића из Загреба, Миодрага и Олге Ацић из Београда и Озрена Карамате из Земуна). Веома је активан у раду ове Федерације и до сада је учествовао у неколико међународних пројеката који се тичу историје светске атлетике. У неколико публикација ИААФ или АТФС објављени су његови радови на енглеском језику а његове књиге коришћене су као литература за већи број издања у Србији, Црној Гори, Хрватској, Словенији, Чешкој Републици, Пољској, Немачкој и Великој Британији. Његова документација коришћена је и за израду неколико интернет-сајтова.